Mogu da poginem u avionskoj nesreći. Možda me napadne ajkula. Medved me može pojesti u šumi. Mogu biti kidnapovana, zateći se usred požara… Mogu da zaboravim da pogledam na obe strane dok prelazim ulicu i – šlus! Postoji toliko mnogo načina da skončam, ali uvek mogu da izbegnem sve te opasnosti tako što ću ostati kod kuće da sedim na mom udobnom trosedu!

Zar ne?
Ne !
Da li ste već pročitali ove naslove?
„Sedenje je smrtonosna aktivnost? “ – New York Times
„Sedeći više od tri sata dnevno značajno skraćujete životni vek“ – Vall Street Journal
„Da li u vašoj kancelariji postoji stolica smrti?“ – Men’s Health
„Zašto će me sedenje ubiti ?“ – CBS News

Mogu da kažem i ovako: „Sedenje, volim te. Ti si jedna od omiljenih aktivnosti koje mogu da radim sa svojim telom“. Da li pokušavate da me ubijete tim naslovima?
STOLICA STRAVE
U poslednjih nekoliko godina došlo je talasa istraživanja fenomena sedenja i rezultati su tako zastrašujući da će obaveštene bukvalno katapultirali iz njihovih stolica. Naime, u jednom od istraživanja je ustanovljeno da je kod odraslih koji su sedeli 11 sati dnevno ili duže procenjeno da je rizik od umiranja u naredne tri godine veći za 40 odsto, u poređenju sa ljudima koji su sedeli manje od četiri sata dnevno .

Šta je objašnjenje u fiziološkom smislu?
Profesor fiziologije na Univerzitetu u Kanzasu, Craig Harms, izveo je listu poremećaja koji su povezani sa kategorijom „dugog sedenja“, koje svakako ne želite da imate. Njegovi zaključci su da fizička neaktivnost dovodi do povećanja nivoa triglicerida , smanjenja nivoa lipoproteina, povišenog holesterola , smanjene osetljivosti na insulin, smanjenja gustine kostiju…

Istraživanja se sve više intenziviraju na ovu temu i sigurno ćemo još puno toga saznati u narednih nekoliko godina. Ono što je sigurno za sada je da su zdravstveni problemi povezani sa sedenjem i fizičkom neaktivnošću.

Koliko je to previše sedenja ? Opet je još jedna studija na ovu temu obelodanila podatke dobijene ispitivanjem 63.000 sredovečnih muškaraca , a istraživali su odnos vremena provedenog u sedenju i verovatnoća pojave hroničnih bolesti. Magični broj dobijen kroz studiji je četiri sata . Muškarci koji su sedeli duže od četiri sata dnevno, znatno su skloniji obolevanju od hronične bolesti kao što su rak, dijabetes , bolesti srca i visokog krvnog pritiska – u poređenju sa muškarcima koji su sedeli za manje od četiri sata dnevno . Povezanost neaktivnosti i sedenja sa dijabetesom i hipertenzijom je najjača. Čak i ako ste u odličnoj fizičkoj formi, ako sedite na duži vremenski period , veza između sedenje i hroničnih bolesti je i dalje prisutna .
POVEZANOST ili i UZROK ?
Nauka još uvek nije sigurna da li sedenje dovodi do gojaznosti, dijabetesa, hipertenzije i drugih oboljenja. Primećeno je takođe da ljudi koji prekomerno jedu, konzumiraju nezdravu hranu, puše i piju… eto, ne vole da se kreću, odnosno vole da sede. To već ukazuje na obrazac ponašanja. Negativni uticaji po zdravlje se GRUPIŠU I UDRUŽUJU!

Da li ćemo sedeti i čekati da vidimo rezultate ili ćemo SE POKRENUTI?

Ko zna, možda ćemo u budućnosti izvršioce teških zločina, umesto najteže presude, vezivati, na primer, za kancelarijske stolice?

PIŠE: Daniela Popović